Svjetska putnica Biljana živjela je u već pet zemalja: Mislim da bih se ja snašla gde god da me bace!

224

Ovaj tjedan donosimo vam intervju s Biljanom Zlatanović, djevojkom iza bloga Klitmit. Biljana dolazi iz Smedereva, a već šest godina živi u Montpellieru u Francuskoj. Živjela je u čak 5 različitih zemalja, a u Francusku je došla nakon tri godine života i rada u Kolumbiji.

Iz Srbije sam otišla prvi put kada sam imala 18 godina, jer sam dobila sjajnu priliku da 4. godinu srednje škole završim u Sjedinjenim Američkim Državama. Želja nije bila moja, više je to bio splet životnih okolnosti i ova prilika je bukvalno došla meni. Nakon toga sam se vratila za Srbiju, dobila stipendiju u toku studiranja u Novom Sadu da godinu dana studiram u Španiji, te tamo živela godinu dana. Nakon završenih studija, znala sam da želim opet da odem i steknem radno iskustvo u inostranstvu. Nakon Španije, silno sam želela da odem u Južnu Ameriku, jer sam stekla mnogo prijatelja u Španiji sa raznih delova ovog kontinenta. Nakon višemesečnog traženja, posao sam našla u Kolumbiji. Plan je bio da odem na godinu dana, ali sam dobila sjajnu priliku za posao i odličila sam da ostanem još dve. U jednom trenutku sam shvatila da želim da se vratim u Evropu, te sam došla na master studije u Monpelje, gde sam i danas, sada već pet godina.” 

Biljana kaže da je oduvijek maštala o putovanjima, ali kao netko iz prosječne sprske obitelji, morala je sama tražiti načine za ostvariti te snove.

Pevala sam u horu koji je išao na turneje, zatim sam glumila u pozorištu sa kojim sam takođe išla na festivale. Sve to vreme sam maštala da radim na Travel Channel-u i da putujem svetom dok izveštavam o drugim mestima i kulturama. Rekla bih da je glavni razlog bio velika znatiželja, želja za učenjem, avanturistički duh. Verujem da je podsvesno na mene neminovno uticala i cela politička i ekonomska situacija u Srbiji u kojoj sam odrastala.

Montpellier je nažalost grad s velikom stopom nezaposlenosti, tako da su joj radni uvjeti bili puno lošiji nego oni u Srbiji. Montpellier je prvenstveno studentski grad u kojem nema industrije, tako da su poslovne prilike prilično ograničene.

Mislim da nemam realnu i objektivnu sliku kakav je zapravo poslovni svet u Francuskoj. U Monpeljeu sam radila 4 godina pre nego što sam dala otkaz. Na prvoj godini master studija našla posao ”u struci”. Radila sam za Alliance Française, školi francuskog jezika koja postoji u celom svetu. Više nisam bila zadovoljna nego što jesam, jer sam prošla kroz brojne ucene da bih mogla da dobijem radnu vizu. Imala sam jako malu platu, bila plaćena na crno, proživljavala mobing, imala baš loše uslove rada.  U Srbiji sam radila samo godinu dana i imala sam odlične uslove rada.

Biljana je studirala španjolski, francuski i talijanski tako da je uvijek pričala jezike zemalja u koje je odlazila, no i dalje postoji razlika između naučenog jezika na fakultetu i onog koji se u toj zemlji priča.

Uvek je naravno drugačije kada živite u nekoj zemlji, počnete da gledate na jezik na drugačiji način, on postaje nešto živo i nosi sa sobom kulturu, običaje, ponašanja, način govora. Treba se i na to navići. Dok se u svim drugim zemljama dive jer pričate njihov jezik, puni su podrške, razumevanja i strpljenja, u Francuskoj vas za svaku grešku gledaju popreko.

Pitali smo Biljanu o cijenama nekretnina. Kao i svugdje, cijene nekretnina su jako skupe.

Monpelje ima brojne prednosti kao grad, blizu je mora, veličina je savršena, sve se može biciklom, vazduh je jako čist, ima mnogo prirode u okolini, blizu je Španija. Ali s druge strane, stopa nezaposlenosti je velika, a nekretnine su jako skupe. Ujedno je ovo u poslednjih 10 godina najbrže rastući grad u Francuskoj. Ljudi sa severa dolaze ovde da žive i neretko čak i rade u Parizu, a žive u Monpeljeu! U Francuskoj, osim poreza na nekretninu, svaka osoba koja živi u stanu, nije bitno da li je stan iznajmljen ili u njenom vlasništvu mora da plaća taksu, koja se u bukvalnom prevodu zove ”taksa na stanovanje”. Ona ide direktno gradskom budžetu i njena visina zavisi od grada, vaših primanja i kvadrature stana. U Monpeljeu je ta taksa najskuplja u Francuskoj. Tako da, sa porezom i tom taksom, stan ispadne jako skup. To je iz naše pozicije, vlasnika stana. Ali kada iznajmljujete, to je ipak mnogo više zakonski regulisano u korist stanara.

Biljanin suprug je Francuz, što je dodatno utjecalo na lakšu asimilaciju. Također, od samog početka života u Francuskoj imala je prijatelje Francuze, ali i iz cijelog svijeta.

Kolumbija mi je mnogo nedostajala, imala sam mnogo dobar posao i odlične uslove rada, odličan stan i cimere. U školi u kojoj sam radila sam predavala po inkluzivnoj metodi, gde smo verovali da svaki učenik može da uspe. Sve sam radila kako bi se svi učenici sjajno osećali i otkrivali svoj potencijal. A onda sam došla u Francusku, gde sam iz pozicije nekoga ko je radio, postala opet student i prešla u način predavanja i ophođenja prema studentima protiv kojeg sam bila. A zatim i posao na kome sam imala katastrofalne uslove. Želela sam da završim master i odem iz Francuske, ali sam onda upoznala svog sadašnjeg muža.

Iako ne može zamisliti duži povratak u Srbiju, vjeruje da su se i u Srbiji počele mijenjati stvari i da ima mnogo zanimljivih prilika za posao.

No, podržala bih jednog dana decu u želji za povratkom u Srbiju. Svako ima svoj put. Naravno da bismo zajedno odmerili kako, gde, šta, ali zaista smatram da se čovek može lepo snaći bilo gde. Ne čine samo ekonomske prilike jednu zemlju, uvek je to kombinacija prilika, naših ličnih želja i ambicija. Zahvalna sam danas što mene roditelji nisu sputavali, te se nadam, da ni ja neću svoju decu.